Prošlo je nekoliko sati. Dok se pitam i uređujem čizmicu, pala mi je sličica na ruku na kojoj je nacrtan sv. Nikola. Rekla sam: „Pa naravno da dobiju, sv. Nikola nikoga nikad ne zaboravi.“
Pala je noć, sva djeca spavaju, a netko ne spava. To je sv. Nikola. On ništa ne traži zauzvrat osim da budemo jako dobri.
Čujem šuštanje, šuš, šuš odjednom-pljus!! Nisam obazirala.
Jutro je, čuju se ptice, idem u vrtić. Svi govore što su dobili. „Ja sam slatkiše i lutku“, rekla je Dorotea. „Ja sam dobio puno slatkiša i autića“, rekao je Luka.
Tako, dok govore o darovima i lijepom blagdanu, ugledala sam jednu djevojčicu kako sjedi u kutu. Odmah sam došla do nje i pitala je što joj je. Ona mi je samo rekla da ništa nije dobila od sv. Nikole. Odlučila sam joj pomoći da se razveseli.
Ujutro sam joj dala svoj poklon i napisala: „Oprosti, draga djevojčice ima puno kuća pa sam tebe zaboravio, ali znaš da ću drugi put tebi prvoj dati dar.“
Došla je u vrtić i rekla da ju je sv. Nikola posjetio.
Vidjela sam kako je bila sretna. Sv. Nikola će uvijek ostati u našem sjećanju i našim srcima.
