Prošlo je nekoliko sati. Dok se pitam i uređujem čizmicu, pala mi je sličica na ruku na kojoj je nacrtan sv. Nikola. Rekla sam: „Pa naravno da dobiju, sv. Nikola nikoga nikad ne zaboravi.“

Pala je noć, sva djeca spavaju,  a netko ne spava. To je sv. Nikola. On ništa ne traži zauzvrat osim da budemo jako dobri.

Čujem šuštanje, šuš, šuš odjednom-pljus!! Nisam obazirala.

Jutro je, čuju se ptice, idem u vrtić. Svi govore što su dobili. „Ja sam slatkiše i lutku“, rekla je Dorotea. „Ja sam dobio puno slatkiša i autića“, rekao je Luka.

Tako, dok govore o darovima i lijepom blagdanu, ugledala sam jednu djevojčicu kako sjedi u kutu. Odmah sam došla do nje i pitala je što joj je. Ona mi je samo rekla da ništa nije dobila od sv. Nikole. Odlučila sam joj pomoći da se razveseli.

Ujutro sam joj dala svoj poklon i napisala: „Oprosti, draga djevojčice ima puno kuća pa sam tebe zaboravio, ali znaš da ću drugi put tebi prvoj dati dar.“

Došla je u vrtić i rekla da ju je sv. Nikola posjetio.

Vidjela sam kako je bila sretna. Sv. Nikola će uvijek ostati u našem sjećanju i našim srcima.