Jelena Kralj-Smirčić - profesorica matematike i informatike

Zašto ste se počeli baviti informatikom?

Nekako je ispalo da se nisam ja počela baviti informatikom, nego se informatika počela baviti sa mnom. Kada sam završila fakultet, matematiku i informatiku, pokušala sam pronaći posao. Najprije sam počela raditi kao profesor matematike, ali nisam uspijevala pronaći školu koja ima slobodno stalno radno mjesto za profesora matematike. U OŠ „Turnić“ počela sam raditi kao profesorica matematike na zamjeni, nakon čega su me zaposlili kao profesoricu informatike. Iako se na početku to rješenje činilo kao privremeno, još uvijek sam tu i sa zadovoljstvom predajem samo informatiku.

Koliko već radite u OŠ „Turnić“?

Deset godina, zaposlila sam se 2004., ali dio vremena nije me bilo jer sam bila na porodiljnom dopustu.

Jeste li zadovoljni poslom?

Uglavnom jesam. Ipak bila bih sretnija da se moja profesija u našem drušvu više poštuje i bolje vrednuje. Smatram da je obrazovanje važan stup razvoja svakog društva. Zbog toga me često deprimira odnos društva prema učiteljima i obrazovanju. Pokušavam biti optimistična i nadam se da će se ovakva situacija ipak uskoro promijeniti.

Što Vas najviše veseli u radu s učenicima?

U radu s učenicima najviše me veseli što mogu vidjeti kako se učenici kroz rad, trud, zalaganje razvijaju, napreduju, postaju bolji, bolji učenici, bolje osobe. Takvi učenici pružaju veliku radost svakom učitelju. Zadovoljstvo  mi je raditi s takvom djecom. U našoj školi je velik broj djece s kojom je ugodno raditi, družiti se, rješavati zadatke i savladavati sve probleme koje nailazimo.

Imate li dobru suradnju s kolegama?

Imam, barem mislim da imam. Priroda mog posla je takva da vrlo često surađujem s ostalim kolegama. Uvijek je potreban neki oblik suradnje te mogu reći da napredujemo na uzajamno zadovoljstvo. Oni nešto nauče mene, a nešto ja njih.

Oduzima li vam održavanje mrežnih stranica naše škole puno vremena?

Da, više nego što bih ja htjela. Ponekad me povuče sadržaj, a ponekad učenici koji žele dodatno raditi i novim sadržajima obogatiti naše stranice, tako da zapravo na webu provedem puno, puno, više vremena nego što mi je bilo u planu na početku. Ipak nije mi žao tog vremena jer smo kroz rad  na mrežnim stranicama ostvarili veliki iskorak i mi učitelji i vi učenici.

Sviđa li vam se e-dnevnik?

Da.

Mislite li da je e-dnevnik pomogao učiteljima, roditeljima i nama učenicima na nastavi i u kući?

Smatram da nam nova tehnologija pruža neke mogućnosti koje papirnata knjiga nema, mislim da će pomoći i olakšati neke stvari, ali i da je na vama učenicima da i nadalje učite, rješavate zadatke kako bi ocjene u e-dnevniku bile što bolje. Roditelji možda lakše dođu do informacija o vašim ocjenama, ali bez obzira na to i dalje trebaju dolaziti na informacije kako bi od razrednika mogli čuti sve datalje vašeg razvoja i  napretka.

Jeste li zadovoljni opremom za nastavu informatike?

Pa uvijek može bolje, voljela bih da je naša učionica malo veća, a oprema novija i bogatija. Bez obzira na to mislim da mi dobro iskoristimo ono što imamo i uspijemo puno toga naučiti i napredovati s onim što imamo.

Jeste li zadovoljni kako se učenici odnose prema računalima i ostaloj opremi?

Uglavnom da. Zaista se trudim učenike osvijestiti da opremu koju imamo moramo čuvati jer nam je neophodna za rad. Većina učenika to poštuje i ponaša se prema pravilima. 

Čime se bavite u slobodno vrijeme?

Bavim se svojom obitelji, djecom, pomažem im u učenju, radu i igri. Malo vremena posvetim sama sebi. Volim čitati,  prošetati sa suprugom, razglabati o raznim temama, o onome što smo pročitali, o nekom filmu ili predstavi koju smo pogledali.

Imate li kakvu omiljenu knjigu ili film koji su na Vas ostavili poseban dojam?

Zapravo mi se jako puno knjiga svidjelo. Svaka knjiga ostavi nekakav trag na meni, ali neku posebno izdvojiti… Vama cure preporučam „Sniježnicu i tajnu lepezu“, autorice Lise See, čiji ćete ulomak obrađivati na satu hrvatskoga jezika. Taj roman pomogo mi je da u drugačijem svijelu vidim ženski svijet u prošlosti. Pomogo mi je i shvatiti neke događaje u privatnom životu.

S kojim znanjem informatike učenik odlazi u srednju školu?

Učenik koji je od petog do osmog razreda išao na izbornu nastavu iz informatike je informatički pismen i spreman za sve ono što se dalje od njega bude očekivalo. Ima lijepu podlogu za daljnji razvoj digitalnih vještina.

Jeste li kao djevojčica htjeli biti profesorica informatike ili ste imali neke druge snove?

Kao mala htjela sam biti učiteljica, ne baš informatike, nisam neki konkretni predmet željela. Samo sam htjela biti učiteljica, poslije srednje škole željela sam završiti psihologiju. Bila je to moja velika želja. Nažalost ili nasreću, nisam se uspjela upisati na fakultet. Upisala sam  matematiku i informatiku. Psihologija mi je zanimacija kojom se bavim u slobodno vrijeme.

Imate li kakvu smiješnu  anegdotu iz svojih školskih dana?

Joj, ne mogu se sjetiti ničega. Na mene su jak dojam ostavljali profesori. Kad završiš jedan dio svog obrazovanja, onda shvatiš da su te najviše naučili oni profesori koji ti možda nisu bili najsimpatičniji dok si se nalazio u toj školi. Oni profesori koji su bili zahtjevni i pravedni, ti su mi zapravo usadili najviše znanja i više sam ih cijenila poslije.

Imate li na kraju kakav savjet za nas učenike?

Mislim da biste se trebali puno truditi i iskoristiti svaku priliku da nešto naučite, da proširite svoje vidike, da budete pozitivni, da pozitivno razmišljate, da ljudima oko sebe dajete puno ljubavi. Kad se nakon nekog vremena okrenete oko sebe, zapravo ćete shvatiti da ste sretni. I vi i ljudi oko vas. Za mene je to recept za sretan život -  iskoristi priliku da naučiš, budi pozitivan i voli. I to je to!